Izbori u Srbiji 2026

U prethodnih 5 godina desila se jedna vrsta promene kolektivne svesti. Zanimanje pojedinca za politiku je prešlo put od “tabu teme”, do svakodnevnog povoda za razgovor. Pre deceniju, na političko interesovanje se generalno gledalo sa visine, gledanje skupštine je bilo rezervisano samo za penzionere, a protesti su bili samo za dokone. Danas, politika se spominje u maltene svakom diskursu. U javnom prevozu, kod frizera, u čekaonici u bolnicama, na poslovnim sastancima, u školskim klupama… Svuda se kritikuje trenutni režim, manje ili više otvoreno. Ne postoji nikakva sumnja, da je apsolutna većina naroda za smenu mafijaške garniture.

Pre 10 godina je bilo nezamislivo da se u poslovnom kontekstu pominje politička scena. Danas, čak i u najformalnijim poslovnim situacijama, ljudi nalaze priliku da prokomentarišu nešto. Takvi komentari dođu kao neki vid raspoznavanja, kao da vam neko kaže “Hej i ja sam normalan”. Kao što većina čudno gleda na osobu koja se nije umila ili očešljala, tako se danas gleda na ljude koji ne znaju (ili ne smeju) da kažu kako stvari stoje.

Ono što me posebno raduje, je to što su mladi ljudi počeli da se bave politikom. Njihova razmišljanja možda nisu uvek najispravnija, i njihovi argumenti možda nisu neoborivi, ali je bitno da mladi ljudi ponovo imaju u sebi moralni kompas. Bez obzira kakva politička ubeđenja neko ima, ako se drži bilo kakvih moralnih načela, lako će zaključiti da trenutna vlast se mora smeniti.

Ova promena nikako ne pogoduje režimu. Ljudi oko vladajuće koalicije su svesno ili nesvesno sve ove decenije pokušavali, i uspevali, da ogade pojam politike pojedincu. Samo u takvoj atmosferi, nesposobni ljudi su mogli da politički napreduju (i zato smo imali ministre koji su plagirali doktorat, ili koji uopšte nisu završili relevantne škole). Prosto rečeno društvo se vodilo narodnom izrekom pametniji popušta Srećom neki mladi ljudi su shvatili da da ova maksima ne vodi ničemu pa su rekli pametniji ne popušta, pametniji se organizuje.

Rezultati glasanja

Nema nikakve sumnje da će na izborima u oktobru 2026 godine u Srbiji, većinu glasova osvojiti Studentska lista. Osnovni cilj oko koga se organizovala ova lista, a to je smena Srpske napredne stranke, je u interesu 99.9% građana Srbije. Čak i oni koji kroz članstvo u SNS-u stekli kapital/posao, živeće bolje kad se porodica Vučić smesti u zatvor. Rekao bih da 60% građana je svesno ovoga i da će postupiti u skladu sa tim.

Međutim, ulog je veliki, i hobotnica će pokušati na sve moguće načine da ostane vlasti. S tim u vezi ključna su sva momenta:

Prvo, kontrola izbora. Sa preko 50 000 kontrolora, Studentska lista ima mašineriju kakva nije viđena do sada, i moći će da značajno umanji sve moguće malverzacije (koje smo videli na svakim izborima do sada). Potencijalan rizik su samo trojanci koji su možda već sada ubačeni.

Drugo, po objavljivanju izbora od strane RIK-a, da li će narod biti spreman da nemo prihvati rezultate? Na ovom koraku smo već nekoliko puta ranije videli kako vlast otima izbornu volju. Iako nisam siguran kao za prvu tačku, rekao bih da narod ovog puta neće progutati lažne objave. Međutim, da bi se smanjila šansa za prećutkivanje lažnih rezultata, svaki glasač za SL mora da bude svestan da je okružen većinom koja misli kao on. Zbog toga je prisutnost propagandnog materijala veoma bitna; bedževi, majice, profilne slike, grafiti, sve to utiče na sve nas da se ne osetimo sami. Ako svaki glasač SL shvati da pripada velikoj većini, nema sumnje da će se desiti promene.

Kao i na svim neregularnim izborima do sada, tokom jednog dana imaćemo dva puta izbore. Prvi će se odviti na izbornim mestima zaokruživanjem broja. Drugi izbori će biti po objavljivanju rezultata, kada ćemo svi birati da li želimo da prihvatimo laži koje nam se serviraju.